Svi mi ponekad želimo da se oslobodimo površnosti i da se posvetimo nekim pravim instinskim vrednostima. Želimo ljubav sa osobom koja to vredi, znači podrazumeva se, iz fine porodice, sa dobrim fizičkim predispozicijama, sa visokim stepenom kulture i inteligencije. I pronađemo je. Onakva je baš kakvu smo želeli. Fina je, kulturna, vaspitana, sa dobrim fizičkim i genetskim predispozicijama i sa osmehom koji pleni. Idealna slika. Ako si zadovoljan i sviđa ti se ovo, stani sa čitanjem, ostali su zajedno do kraja života! The End!
A, ako si pak zaintrigiran..... Ovo nije idealna slika! Idealna je u očima površnih ljudi, ljudi koji svoja osećanja stavljaju na poslednje mesto, na osobe sa emocionalnim invaliditetom. Postane nam užsno dosadno, uf! Više ti je mrsko i stavljati jezik u usta te osobe. Jer jedino to možete raditi ustima, od ikakve komunikacije nema ništa! Jer je prekoputa vas prazna osoba, osoba koja je finog odgoja ali dosadna do bola! I gadi vam se pogled na to prelepo lice koje nije ni izbliza oličenje onoga što krije u sebi.
Nedostaje vam ona baraba, bednik, kurva, sponzoruša, kreten, zbog kojih i dalje imate preskoke srca kada su u vašoj blizini. Nedostaje vam svađa, psovke, reč "Mrzim te", ali vam nedostaje i bujica strasti koja se ispolji kada svađa prođe. Nedostaje vam burnost u životu, stalni zapleti i razne situacije, koliko prijatne toliko i neprijatne, baš sa tom osobom koja ne poseduje ni dobru genetiku, niti kulturu, ali poseduje ono što vas je opčinilo. A "to" se ne može definisati. Jer je kod svakog drugačije. I tu strast koju osećate prema tom kopiletu ne možete da ugasite, možete je samo pretvarati u ogorčenje duboko u sebi. I onda shvatite da "ono" što ste vi oduvek tražili je upravo pred vama, ne u kakvoj gospodskoj porodici. Onda raskinete sa tom finom osobom prema kojoj osećate veliku dozu poštovanja, ali tu se završava taj odnos. Zakucate na ona vrata odakle ste bili ispraćeni punom pepeljarom i otvori vam osoba kojoj padate u zagrljaj. Ako ponesete kondome, tim bolje.
Ne treba sve raditi po nekom uređenom obrascu, jer ko zna gde ćete pronaći svoju sreću, možda u centru Londona a možda u nekom selu na obronku Stare Planine. Život je čudo, a strast je ono što ga sačinjava. U potpunosti. U suprotnom to nije život, to je monotonija.
Gimnazijski Toranj. Znate na šta mislim. Ona tvorevina polukružnog oblika koja nije zapažena od strane kruševačkih gimnazijalaca. Imaju gimnazijalci konjugacije i trigonometriju na koje treba da misle. To je toranj u čija prostranstva možete ući sa prvog i sa drugog sprata. Ali tu priliku niko nije iskoristio. Niko? Pa sada sam sam sebe isključio. I moje princeze. Princes krofne podrazumeva se, jer su moje toranj-girl kraljice. Čas ruskog jezika. Za 5 minuta zvoni a moja drugarica koja sedi ispred mene je zabrinuta da se bogatstvo koje krije u torbi ne pokvari. Jer princes-krofne su stvarno kvarljiva roba. Tu ima jaja, mleka, pa se samim tim mora držati u frižideru, a Gimnazija nema potrebe da poseduje to blaženstvo - frižider. I zato nam jedino njena torba sakriva krofnice od Sunca i radoznalih pogleda. Zvoni za kraj. Moje mravče i ja izlećemo iz učionice, dobacujemo nervoznim ljudima, i u trenutku kada oni izvade snajper da nas odstrele, mi skrenemo u naš Toranj. I to sa razlogom mogu nazvati NAŠIM Tornjem. Jer jedino smo mi imali priliku da uživamo u svim čarima Tornja. Verovatno i danas aluminijumske folije trule na poslednjem spratu Tornja. Ali, Bože moj, vi ni ne sanjate kakvo je iskustvo hang-outovati na Tornju. Sedneš na prljavi stepenik, ali to ne umanjuje sočan ukus, ukusnim filom napunjenih princes-krofni koje se tope u ustima zbog svoje mekoće, a čokolada na vrhu se nežno dodiruje sa jezikom i usnama gradeći kompleksno jedinjenje koje želi da bude neraskidivo. I svi ćutimo, uživamo u princes-krofnama. Ali ne jedemo sporo, mi smo u obavezi da jedemo brzo, pošto smo, jelte, više puta bili okrivljeni za dilovanje heroina i ušmrkavanje istog, tako da sa našim kriminalnim dosijeom nemamo baš puno vremena da uživamo u čarima Tornja. Zvonilo je, polako silazimo sa Tornja, da nas niko ne vidi, iako nas u svakom trenutku gleda bar 20-oro ljudi. Moji saputnici lepo sređeni idu uz mene koji sam musav, kao po običaju, i drugarica mi trese duks pošto sam standardno pokupio svu prašinu, buvice i vaškice sa Tornja. I naručujem hranu za sutra. Da li da se prepustim čarima oblande ili rafaelo kuglica? Ma, neka bude i Bonžita, samo da se konzumira topla i na Tornju :)
Halo, dobar dan, Đavo mi treba. Dobro, sačekaću 1 minut. (slušam Helloween preko žice dok čekam Đavolka.)
Halo, Slušaj, Đavole, ja ne verujem u tebe. Ali ako si tako milosrdan da bi mi pružio sve što mi u životu treba, onda ću ti i dati dušu, ali tek kada ispuniš sve moje prohteve. Znači ovako, spisak nije predugačak, ali sadrži dosta ugovora, klauzula, i ako prekršiš neki od ugovora ili mi ne ispuniš sve prohteve, od moje duše nemaš ništa, jasno?
Đavo: Hajde, Čukiću, baš da te vidim. Slažem se, naravno.
E, pa, slušaj onda:
1. Želim da naučim da prevrćem palačinke u vazduhu.
2. Želim da dobijem vozačku dozvolu.
3. Želim da nikada ne zaboravim da isključim peglu i šporet pre nego što napustim kuću.
4. Želim da uberem detelinu sa 4 lista.
5. Želim da već jednom počnem da sanjam snove u boji.
6. Želim da mi majka prestane da gleda Farmu.
7. Želim da imam brže reflekse.
8. Želim da sam ponovo prva godina Gimnazije.
9. Želim da mi se baba Blagica ne izdire više kada joj se popnem na trešnju i slomim pola drveta.
10. Želim da mi majka pristane da okrečim sobu u crveno.
Đavole, si živ?
Čukiću, živ sam, nego me ubi čoveče, si gotov?
Đavole, dušo moja, imam još 10 želja. Da li si spreman da prihvatiš odgovornost, zapamti, nema ništa od moje duše ako ne ispuniš sve moje prohteve?
Čukiću, još uvek me nisi savladao! Čitaj još te tvoje banalne gluposti!
Ok, ako tako želiš.
11. Želim da dobijem sedmicu na Lotou.
12. Želim da se kvazi-metalci i kvazi-bossovi od 11 godina skinu sa heroina i vrate u obdaništa.
13. Želim da nađem srodnu dušu sa kojom ću moći da pričam o najvećim glupostima i da mi bude zanimljivo.
14. Želim da imam aktivan seksualni život sa HIV negativnim partnerima.
15. Želim da fakultet završim u roku.
16. Želim da budem zdrav do kraja života.
17. Želim da budem večno mlad.
18. Želim da saznam smisao života.
19. Želim da postanem normalan.
Tada sam ugledao zadihanog Đavola. Baš se rastužio jer je radio punom parom i baš se urozio u licu, jer, jelte on je crven 24 sata dnevno.
Đavolčiću, spreman li si? Odgovorio je da sam ga pošteno namučio, ali da je na korak od uzimanja moje duše.
Izogovorio sam svoju 20.želju. Nakon toga, Đavo mi je prodao dušu, jer moju nije mogao da uzme, a ugovor je bio krajnje surov po Đavola. Zbog toga se Đavo uselio u neke ljude, i sada može samo iz određenog broja ljudi da seje mržnju i ostale gadosti. Jer 20.želju nije mogao da mi ispuni. Zbog toga stalno imam osmeh na licu, jer ni sam Đavo nije mogao da ga skine sa mog lica.
