Svi mi ponekad želimo da se oslobodimo površnosti i da se posvetimo nekim pravim instinskim vrednostima. Želimo ljubav sa osobom koja to vredi, znači podrazumeva se, iz fine porodice, sa dobrim fizičkim predispozicijama, sa visokim stepenom kulture i inteligencije. I pronađemo je. Onakva je baš kakvu smo želeli. Fina je, kulturna, vaspitana, sa dobrim fizičkim i genetskim predispozicijama i sa osmehom koji pleni. Idealna slika. Ako si zadovoljan i sviđa ti se ovo, stani sa čitanjem, ostali su zajedno do kraja života! The End!

 

A, ako si pak zaintrigiran..... Ovo nije idealna slika! Idealna je u očima površnih ljudi, ljudi koji svoja osećanja stavljaju na poslednje mesto, na osobe sa emocionalnim invaliditetom. Postane nam užsno dosadno, uf! Više ti je mrsko i stavljati jezik u usta te osobe. Jer jedino to možete raditi ustima, od ikakve komunikacije nema ništa! Jer je prekoputa vas prazna osoba, osoba koja je finog odgoja ali dosadna do bola! I gadi vam se pogled na to prelepo lice koje nije ni izbliza oličenje onoga što krije u sebi.

Nedostaje vam ona baraba, bednik, kurva, sponzoruša, kreten, zbog kojih i dalje imate preskoke srca kada su u vašoj blizini. Nedostaje vam svađa, psovke, reč "Mrzim te", ali vam nedostaje i bujica strasti koja se ispolji kada svađa prođe. Nedostaje vam burnost u životu, stalni zapleti i razne situacije, koliko prijatne toliko i neprijatne, baš sa tom osobom koja ne poseduje ni dobru genetiku, niti kulturu, ali poseduje ono što vas je opčinilo. A "to" se ne može definisati. Jer je kod svakog drugačije. I tu strast koju osećate prema tom kopiletu ne možete da ugasite, možete je samo pretvarati u ogorčenje duboko u sebi. I onda shvatite da "ono" što ste vi oduvek tražili je upravo pred vama, ne u kakvoj gospodskoj porodici. Onda raskinete sa tom finom osobom prema kojoj osećate veliku dozu poštovanja, ali tu se završava taj odnos. Zakucate na ona vrata odakle ste bili ispraćeni punom pepeljarom i otvori vam osoba kojoj padate u zagrljaj. Ako ponesete kondome, tim bolje.

 

Ne treba sve raditi po nekom uređenom obrascu, jer ko zna gde ćete pronaći svoju sreću, možda u centru Londona a možda u nekom selu na obronku Stare Planine. Život je čudo, a strast je ono što ga sačinjava. U potpunosti. U suprotnom to nije život, to je monotonija.